U nastavku teksta `Sve o jedrenju` pisaćemo
o regatnim takmičenjima...
Pretvaranje trgovačkih jedrenjaka u brodove za rekreacijsko jedrenje
uglavnom je pojava koja se sreće u 20. vjeku a tek od kraja Drugog
svjetskog rata doživljava sve veću popularnost. Iako je brzina razvoja
reakcijskog jedrenja sasvim savremena pojava, njeni se počeci mogu
nazreti već tokom 17. veka u Holandiji. U to vreme Holandija je bila
na vrhuncu svoje pomorske moći obavljajući neprekidan saobraćaj sa
prekomorskim kolonijama, a što je još važnije, živeći u zemlji ispresjecanoj
mrežom kanala i drugih vodenih puteva. Uz veliki broj ratnih brodova
imali su i mnoštvo drugih za ribarenje i trgovinu, kao i brodove za
privatni transport putnika. Ove različite potrebe utiču na brzi razvitak
malih, odlično izgradjenih brodova od kojih su neki zamišljeni kao
jahte i služe samo za zabavu - jednom rečju, Holandija postaje jedna
od prvih zemalja u kojoj jedrenje predstavlja i razbibrigu.
U drugim delovima Evrope jedrenje još uvek ima trgovački karakter.
Upravo tada engleski kralj Čarls II provodi drugo progonstvo u Holandiji
i tu se upoznaje sa svim oblicima jedrenja. Prilikom povratka u Englesku,
Holandjani poklanjaju kralju prvu jahtu. Izmedju 1671. i 1677. sagradio
je još 14 brodova, vrlo sličnih holandskim, kojima je jedrio zajedno
s bratom, vojvodom od Klarensa.
Prva
zabilježena regata jahti održana je 1661, a u njoj su učestvovale
jedrilice kralja Čarlsa II i vojvode od Jorka. Odvijala se između
Grinviča i Grejvsenda (u oba smera), a nagrada pobjedniku iznosila
je 100 funti. Kralj je izgubio trku u prvoj etapi, ali je dobio na
povratku. Prva zabeležena klupska regata jedrilica održana je u jugozapadnoj
Irskoj 1720. Za to je bio zaslužan Walter Club luke Korka. Nešto kasnije,
1749., na Temzi je osnovana mala flota regatnih jahti, nazvana po
pokrovitelju vojvodi od Kamberlenda. Nju su sačinjavali mali otvoreni
sošni kuteri sa dubokom kobilicom, prilično visoki za svoju veličinu.
(Ovaj mali klub1831. dolazi pod okrilje Kraljevskoh jaht- kluba. Do
tog vremena je regatno jedrenje sasvim učvrstilo svoj položaj). Ipak,
u 18. vjeku jedrenje je sport dostupan samo zaista odabranom sloju
stanovnistva, pa kada je dr Džonson izjavio da onaj koji traži zabavu
na moru, razbibrigu sigurno nalazi u paklu, većina se sigurno slagala
sa tom tvrdnjom. Sve do kraja 19. veka regatno jedrenje nije naročito
popularno, a i tada ostaje zabava vrlo bogatih.
Regatno
jedrenje svoj izuzetan ugled, koji danas uživa ovaj sport, po prvi
put dobija u takmičenjima održavanim u zaštićenim vodama prolaza Solent
na jugu Engleske. Onima koji su mogli da priušte izgradnju jahte,
ovaj je prolaz pružao idealne uslove za takmičenje. Kao što se desilo
i sa konjima, desilo se i sa jahtama pronađen je način za postizanje
vrhunskih - uzbuđenja, a time i dobijanje većeg ugleda i novca. Godine
1815. u Kavsu se osniva jaht klub. Bilo je to aristokratsko udruženje
koje se kasnije pretvorilo u danas čuveni Royal Yacht Squadron. Zasluga
ovog kluba je regatno takmičenje kakvo danas poznajemo, a prolaz Solent
je zadržao svoj položaj kao jedno od glavnih sastajališta jedriličara
svjeta.
Regatno
jedrenje razvilo se skoro istovremeno i u drugim krajevima Evrope i Severne Amerike. Prva regata u
Sjedinjenim Državama održana je 1835. u vodama oko rta Kod. Učestvovale
su dve škune. Godine 1844. osnovan je jaht klub u Njujorku, a njegova
prva regata održana je godinu dana kasnije. Posle regate koja je održana
1839. u Avru u Francuskoj, osnovano je i Societe des regates du Havre.
Sve
prve regatne jahte imale su sošno jedrilje. To su uglavnom bili kuteri,
iako su Amerikanci često koristili i škune. Početkom predprošlog vjeka jahte su se gradile na osnovi planova
trgovačkih i ratnih jedrenjaka tog doba, ali kako su regatna takmičenja
od jedrilica tražila nešto sasvim drugo, ubrzo su graditelji počeli
da mjenjaju njihove oblike od uobičajenih.
